Kako i zašto ukinuti izvedbu

Nikola Skočajić

Pismo Heineru Mülleru

Pismo Hajneru Mileru Gorana Ferčeca zanimljiv je tekst, jer je već i u njemu samom narušena granica između autorovog uputstva za izvođenje i samog izvođenja nazovi-fiktivnog junaka. Tekst je neravnomerno podeljen na dva dela. Prve dve trećine, u drugom licu jednine sugerišu sijaset zadataka i naredbi koje junaka vode ka onome što će se tek u poslednjoj trećini prepoznati kao intervencija u javni prostor. Dakle, tek u poslednjem delu, tekst nesumnjivo sugeriše izvedbu. Iako uputstva nisu bezlična, i čini se da se narator obraća sam sebi, pa i svojom dužinom sugerišu da su integralni deo izvedbenog teksta, ona se formalno mogu prepoznati kao didaskalija, koja nadolazećom izvedbom ima naglašeno zlokoban odnos. Stiče se utisak da je ono za šta autor priprema svog junaka, nešto što sa sobom donosi i ozbiljne posledice: teroristički čin ili sl. Na čelu sa beogradskim režiserom Bojanom Đorđevim, ekipa koja je radila na predstavi po ovom tekstu, a u kojoj se nalazio i sam Ferčec – tu izvedbu maltene u potpunosti zabranjuje.

kompletan tekst>>>>>

Advertisements