ISTEZANJE PROSTORA ZA RADIKALNU KRITIČKU INTERVENCIJU

Razgovor između Gorana Ferčeca, Siniše Ilića i Ivane Marjanović

for English version, click here >>>>>

Zajednički rad Siniše Ilića i Gorana Ferčeca sa radnim naslovom “Pismo Heineru M/verzija 2”, započet je na AiR programu Kultrur Kontakta u Beču kao istraživanje širokog polja mogućih odnosa teksta i slike. Izvedbeni tekst pisca Gorana Ferčeca “Pismo Heineru M”, uzet je kao predložak za Ilićevo čitanje upisano u seriju crteža/story boards. Rad je još u fazi razvoja i kao takav je bio izložen u Art Point galeriji u Beču. Tim povodom održan je razgovor sa umetnicima koji je koncipirala i moderirala Ivana Marijanović.

IM: Kada razmišljam o vašoj saradnji čini mi se važnim pitanje transcedencije ili prevazilaženja klasifikacija, veštački postavljenih podela na vizuelne umetnosti, izvođačke, teatar, aktivizam, teoriju itd… Transcedenciju vidim kao integralni deo vašeg rada. Obično su takve granice strogo čuvane, oblasti se ne smeju mešati. Umetnost je umetnost, teorija teorija, aktivizam aktivizam. Šta više, umetnost prvog kapitalističkog sveta, je umetnost itd. Određene prakse se ne smatraju za (dovoljno) umetničke. Različiti mehanizmi kriterijuma su postavljeni u istoriji umetnosti i savremenoj umetnosti kako bi produkovali prazne kategorizacije i podele koje bi onemogućile različite prakse borbe i otpora, koje postoje u ovim oblastima. Kako se vi, u vašem radu odnosite prema ovim problemima?

SI: Slažem se da je umetnički prostor, kao i svi drugi prostori, strogo definisan radi lakše kontrole. Nisam nikada ušao u ideologiju u kojoj je neophodno držati se neke “matične (samo jedne) discipline”. Nisam razumeo zašto bih osećao strahopoštovanje prema mediju u kojem radim? Ne mislim da mogu sve, ali jasni koncepti opstaju u različitim medijima.

GF: Čini mi se da se pitanja odnosa prema mediju i širenje granica istog, nameću kao temeljna pitanja suvremene umjetničke prakse, bez obzira u kojem mediju netko misli i radi. Konkretno u mom radu doslovan prelazak granica između medija može se čitati i kao metaforički (ali zato ne i manje demokratski) prelazak iz jednog mogućeg mišljenja u drugo, iz jednog političkog imperativa u drugi, iz jednog poretka u drugi, itd. Dozvolio sam sebi samom donijeti odluku da drama može biti ispisana u formi klasičnog dramskog pisma, ali i da ne mora. dalje>>>>

Advertisements