IZGNANICI – HIPOTEZA O TELEVIZIJI

Izgnanici/Exiles photo: Ema Szabó

 

Bojan Đorđev

Inspirisan – kao i u većini svojih dela odnosom sa Norom Barnakl, Džejms Džojs se u Izgnanicima bavi kompleksnim ljubavnim četvorouglom između dva muškarca i dve žene povezanih prijateljstvom, erotskom privlačnošću, brakom i rodbinskim vezama. O temama slobodne ljubavi, ljubomore, slobode, krivice, odgovornosti i odnosima među polovima, razgovara se otvoreno i radikalno za 1915. kad je komad pisan. Ljubomora i preljuba su oduvek teme (građanskog) pozorišta, ali u Izgnanicima one nisu neka tačka prednosti u saznanju koju publika ili ostali likovi imaju u odnosu na prevarenog, već se sasvim anti-vodviljski razmenjuju kao činjenice između likova. Sa druge strane Džojsov ispovedni ton – ceo komad je organizovan kao serija ispovesti – insistiranje na istini, doslednosti i autentičnosti danas ne znači ono što je značio 1915. kada je komad proglašavan za „odvratnost“.

photo: Ema Szabó

Izgnanici/Exiles, photo: Ema Szabó

Vreme se svakako promenilo, ali interesovanje za „preljube“, slobodu u ili izvan braka i ljudsku intimu uopšte, preplavljuju našu stvarnost preko TV ekrana ali ne više putem dramske fikcije: sapunske opere su odavno izgubile bitku sa rialiti televizijom. Ovaj novi žanr oslanja se na jedan dosta stari: gladijatorske igre, međutim postoji i jedna suptilnija analogija: sa građanskom dramom. Rialiti televizija, ali i bilo koji tok-šou (talk show) doslovno (i virtuozno) realizuje „ključaonicu“ devetnaestovekovne scene kutije – njenog najprizemnijeg voajerističkog principa koji stoji u centru tradicionalnog ili najrasprostranjenijeg pozorišta koje još Platon karakteriše kao mesto gde neznalice dolaze da gledaju paćenike.

Ova inscenacija Džojsove jedine drame nastaje na hipotetičkim vezama TV šoua i kamerne drame, gde se ova dva kulturna oblika međusobno kontaminiraju i kompromituju. U TV programu koji se nikada ne završava nego sa svakom scenom iznova i iznova počinje, smenjuju se ispovesti inicirane odlukom glavnog lika – dramskim alter egom samog Džojsa – da svoj život živi u potpunoj slobodi koju zahteva od sebi najbližih ljudi i kojom ih ugnjetava. Preko posrednika – TV šoua – Džojsova potraga za istinom i autentičnošću preživljava i u današnjem dobu, ali danas se „odvratnost“ ne zabranjuje, već se na njoj zarađuje, pa tako autentičnost, sloboda, slobodna ljubav itd od termina emancipacije postaju termini spektakla. Uz pomoć takvog posrednika Džojsova drama za ovu priliku kroz „iglene uši“ prolazi kao dramska baština – daleko od pozicije koju i dalje zauzima njegova proza.

Bojan Đorđev

galerija fotografija iz predstave

Advertisements